Etoti te đadre!
Ne bi isan virovo...
Jedne smo se prigode cilu bogovetnu večer smijali mlađahnoj Švabici koja je uporno krivo izgovarala hrvatski izgovor glasovitog svetog grada Inka, Maču-Pikču (Machu Picchu).
Zbog očekivane zamjene slova grohotasmo priko svake mjere dok nas je ona u čudu promatrala, spremna uvijek iznova, pokušati još jednom.
Pravi egzemplar poslovično ozbiljnog i upornog Švabova.
- Aj, reci, Maču Pikču
- Maču Pi**u
- Haha...Ne, nego Pikču
- Pi**u
- Hihi... Ne, nego Pikču, bona. Pi-kču.
- Pi **u
- A, u pm...nemoguće da ne more to reć...piii-kčuuu
- Pii **u
Haha...hihi..hoho...
I tako jedno sedamdedetsedam puta, najmanje.
Seljaci, štaš.
Al, smo se nasmijali, brate...za cilu cilcatu godinu, et.
Pa, kako nako nikako potrevit ko Bog zapovida - Pikču, već vika pi**, te pi**
A, Iruda ti...'mal mi se pupak nije odrišijo o' pusta smija.
Etotite đadre i tebe i pi-kču!
Ko kaže da ne postoji!
OdgovoriIzbriši