Samo ti 'uli!

- Nu nevista...da t' ništa kažem...

- Šta li je?

- Ne'š virovat...

- Reči.

- Sidin ja tute; na solariću, kad sleti mi na rame tičica... Ništa učini: "ćiju, ćiju" i otprva.

- I šta...misliš da je to veliko znamenje?

-  Mo, nije, veda, taman mislila na pokojnog...pa, reko...

- Ajde, baba, sidi! Mislila tica da si kakvo drvo. Vika tu sidiš. I ja bi se nekad zabunila, kamo l' neće 'tica.

- De ti...šprdaj se ti s pokojnima. 

- Ne šprdam se s pokojnima, samo ti kažen zašto je tica sletila na te, a ne na me.

-  'Uli ti, 'uli...

- Ne 'ulim, nego ti lipo kažen šta 'tica misli...računa nešto crno, uvik na istom mistu...znači drvo.

- E, jesan našla kome ću se ispovidat'...mmm.

- Baba, bona, tica ti ne zna razlikovat isana od drveta, ako ne miga sebon, nu.

- 'Uli ti, 'uli... Sveti Petar, gorike, sve biluži.

(Smijeh)

- De ti, de...smiji se ti, imaš i rašta. Ti si već zabilužena, ne boj se. 

(Smijeh)

- Eee, Gospa ti pamet prosvitlila, košto nije...!